Valove poteškoće u pokretljivosti potiču iz nekoliko iskustava tokom njenog života, a ne samo iz jedne bolesti. Imala je polio pre skoro 70 godina, zahvaćajući njenu desnu nogu i mišiće na prednjem delu bedara. Ona takođe opisuje loša iskustva hirurgije i nege u detinjstvu, za koje kaže da su doprineli daljem rasipanju mišića ispod kolena, padu stopala i dugogodišnjim problemima sa kukovima. Dalja operacija i promene dužine nogu povećale su poteškoće tokom vremena.
Kasnija povreda dodala je još jedan veliki izazov. U 2012, Val je slomio zahvaćeni kuk. Kaže da je stanje kosti značilo da se ne može popraviti. Čak i pre te povrede, bilo joj je teško hodati, koristeći štaku u zadnjoj bašti i skuter za pokretljivost ili invalidska kolica na većim udaljenostima izvan svog doma.
Sada sebe opisuje kao korisnik invalidskih kolica sa punim radnim vremenom. Pokušavala je da ponovo nauči hodanje od te povrede kuka, nastavljajući fizioterapiju, istovremeno otkrivajući da je podrška rehabilitaciji za njene posebne okolnosti ograničena.
„Ovo je osmi put u životu morao ponovo da naučim hodanje. Želim da uspem.“
Val je tražio podršku koja se razlikovala od štaka, okvira za hodanje i valjaka. Otkrila je da su joj štake dovele ramena prema gore, dok su druga pomagala za hodanje otežavala pronalaženje prirodnog stojećeg položaja i hoda. Mogućnost podrške bez upotrebe ruku takođe se svidela jer je pokušavala da izbegne operaciju ramena. U ranijoj prepisci objasnila je da je bol u levoj ruci i ramenu takođe otežao pokretanje invalidskih kolica, čak i tokom putovanja oko supermarketa.
Tokom kućne demonstracije sa Evanom, isprobala je malu pomoć za LifeGlider hodanje po svojoj kuhinji. Ono što se isticalo bila je promena koju je osetila u svom držanju i način na koji se kretala slabija noga.
„Bio sam impresioniran isprobavanjem životne jedrilice da sam odmah ustao, vrat mi se produžio i ramena padaju.“
Dok je počela da hoda, Val je primetila da joj desna noga prati prirodnije. Osećala je da ne mora da podiže kuk na isti način da bi napravila korak. U svojim ranijim e-porukama opisala je da se oseća uspravnije i uravnoteženije, podižući tu nogu napred, a da je ne izvlači i manje šepe.
Ove promene su važne za Val, ali njen izveštaj je takođe iskren o praktičnim poteškoćama. Korišć LifeGlider enje pomagala za hodanje je zamorno za nju. Počela je sa nekoliko minuta dnevno, kako je savetovano, i kaže da je napredak bio sporiji nego što bi želela. Nastavlja vežbe i za svoju slabiju i jaču nogu.
Njena obuća je važna. Budući da joj je potrebna nakupina cipela kako bi se prilagodila razlici u dužini nogu, kaže da može koristiti samo pomoć za LifeGlider hodanje sa svojom obućom za ispravljanje. Takođe otkriva da njen otisak može otežati manevriranje u malom toaletu, a da je za ulazak i izlazak potrebno vreme. Pronalaženje načina za pričvršćivanje pojasa jednom rukom ostaje još jedno praktično pitanje za nju.
Val vidi obećanje u tome šta bi joj pomoć za LifeGlider hodanje mogla pomoći da radi po kući, dok želi praktičniji doprinos koji će joj pomoći da to maksimalno iskoristi. Njena priča govori o pronalaženju prirodnijeg načina stajanja i koraka, uz trud i podršku koju zahtevaju njene okolnosti.
„Ima toliko obećanja i nisam u stanju da to maksimalno iskoristim.“
Ovo je Valovo dosadašnje iskustvo. Još uvek radi na hodanju koje želi da postigne i zatražila je dal Mobility UK ju podršku. Njen izveštaj opisuje i razliku koju je osećala i izazove sa kojima se i dalje suočava.
Na osnovu Valovih sopstvenih e-poruka Mobility UK i Evanu. Ovo je njeno lično iskustvo, uključujući tekuće poteškoće i njen zahtev za više podrške.